Zašto baš IKS-D?
Jedno od najčešćih pitanja koja nam od samog početka, redovno upućuju devojke potencijalno zainteresovane da nauče neki vid samoodbrane je upravo: Zašto baš IKS-D? I po čemu se zapravo razlikuje IKS-D od raznih borilačkih veština popularnih kod nas?
Naš odgovor je – po svemu!
Intenzivni Kurs Samoodbrane za Dame ili skraćeno IKS-D nije posebna borilačka veština, to je program samoodbrane. Postoji u obliku škole samoodbrane i u obliku intenzivnog kursa, seminarskog tipa.
IKS-D sadrži neke elemente koje sadrže i mnoge borilačke veštine: razvoj ofanzivnih tehnika (udarci, bacanja, poluge, gušenja...) i defanzivnih (kretanja, eskivaže, postavke...), rad na spravama, specifične vežbe za razvoj atributa (brzina, snaga, reakcija, fleksibilnost, itd.), sparing...
Neke elemente (kate - forme, tehnike lomljenja, istočnjačke rituale, dogovorene sekvence borenja, tradicionalne metode treninga...), koje postoje u mnogim borilačkim veštinama (pogotovo tradicionalnim), smo svesno izostavili.
Umesto toga integralni deo IKS-D programa čine situacioni treninzi, prva pomoć i samopomoć, mere prevencije, procene potencijalno opasne situacije i izbegavanje iste, zatim vežbanje verbalne de-eskalacije sukoba, teorijska predavanja o tipovima nasilja i potencijalnih nasilnika, zauzimanje ne-preteće poze i izvođenje zaštita i kontranapada iz nje, saveti za pravilno ponašanje, u svakodnevnom životu, sa aspekta samoodbrane, na javnim mestima, u školi, na poslu, u kupovini, u saobraćaju, za vreme noćnog izlaska...
Saveti iz ugla našeg pozitivnog krivičnog prava – šta je legitimna samoodbrana, a šta spada pod prekoračenje sile. Šta je dozvoljeno nositi i upotrebiti u samoodbrani, a šta je zabranjeno.
Umesto vežbanja srednjevekovnim oružjem ili tradicionalnim oružjima nekih borilačkih veština (koja su po poreklu u stvari poljoprivredne alatke sa dalekog istoka), mi podučavamo primenu svakodnevnih predmeta kao improvizovanog oružja u cilju lične odbrane, kao i upotrebu namenskih odbrambenih ne-smrtonosnih sredstava i oružja (na primer peper sprejevi i sl.).
Ovde želimo da istaknemo da nemamo ništa protiv veština, klubova ili pojedinaca koji vežbaju tradicionalnim oružjem, ali iz ugla samoodbrane, mislimo da je neuporedivo važnije i praktičnije znati rukovati peper sprejom ili baterijskom lampom nego katanom, leptir mačevima, nunčakama, duvaljkom ili buzdovanom.
O praktičnosti svakodnevnog nošenja jedne ili druge vrste oružje da i ne govorimo!
Druga veoma bitna razlika je u samom nastanku.
Za razliku od nekih veština, IKS-D nije nastao kao plod dugogodišnje meditacije.
Nije nastao u časovima dokolice, posmatranjem borbe između cvrčka i mrava ili lisice i majmuna.
Nije derivat nekog vojnog ili policijskog borilačkog sistema, samo razvodnjenog za civilne potrebe osoba ženskog pola.
Nije zamaskirani aerobik, gde se umesto pokreta Džejn Fonde rade pokreti koji imitiraju neke borilačke tehnike.
Ne! IKS-D je nastao ciljno, zbog realne potrebe da se lepšem polu ponudi savremen, efikasan i jednostavan program samoodbrane, prilagodljiv polaznicama različitih psihofizičkih karakteristika, različitog starosnog doba i primenljiv u sadašnjem vremenu i na ovim prostorima.
Sledeća razlika je u cilju vežbanja.
Cilj IKS-Da nije održavanje vekovne borilačke tradicije ovog ili onog naroda, rekreacija, bavljenje kulturom neke daleke zemlje, skidanje viška kilograma ili borba za medalje na sportskim takmičenjima.
Cilj IKS-Da je osposobljavanje devojaka i žena za samoodbranu. Prosto i jednostavno. Naravno, redovno treniranje IKS-Da svakako ima pozitivan efekat na zdravlje, formu i izgled polaznica, ali to je nusproizvod, glavni cilj IKS-Da ostaje samoodbrana.
I na kraju najvidljivija razlika koju odmah uoče potencijalne polaznice je odsustvo svih formalnosti i rituala inače vezanih za borilačke veštine: na početku treninga se ne postrojavamo u vrstu nego se zdravimo, na kraju treninga umesto ritualnog klanjanja mi poslužimo voće ili neke slatkiše. Tokom treninga međusobno se oslovljavamo ličnim imenima, a ne titulama ili rangovima.
Vežbamo u običnoj i udobnoj sportskoj opremi i obuveni, ne bosonogi (jer nismo bosonogi ni na ulici, na poslu i sl), u uniformi ove ili one borilačke veštine. Ponekad treniramo i u svakodnevnoj odeći i obući, da bi polaznice uvidele da su tehnike primenljive bez obzira na odeću. Umesto glasnih komandi instruktora i brojanja na stranom jeziku, mi vežbamo uz muziku.
Još jednom podvlačimo da apsolutno nemamo ništa protiv ni jedne borilačke veštine ili sporta, i sami smo se bavili i bavimo se i tradicionalnim i sportskim aspektima borilačkih veština, ali van okvira IKS-Da.
Ovde samo želimo da pojasnimo glavne razlike između borilačkih veština ili sportova i Intenzivnog Kursa Samoodbrane za Dame.
Nadamo se da smo ovim člankom bar malo približili IKS-D onima kojima je i namenjen, to jest damama.
